Potreba za uklučivanje dece u sportske programe:

U poslednje vreme, svedoci smo sve užurbanijeg načina života, koji ostavlja velike posledice i na decu.

• §Nedostatak fizičke aktivnosti
• §višesatno sedenje ispred računara i televizora
• §nošenje teških torbi
• §preterano korišćenje prevoznih sredstava kao i
• §nezdrava (brza) ishrana,

samo su neki od uzroka koji su doveli do sledećeg:

Registrovana je masovna pojava deformiteta kičmenig stuba i ravnih stopala već kod dece nižih razreda osnovne škole. Pri tom, veliki broj školaraca ima problem sa težinom, a jedna petina dece u Srbiji je prekomerno uhranjena ili gojazna.

U isto vreme, usled sve manje slobodnog vremena koje imaju roditelji, i sve manje prave igre (lopta,bicikl,žmurke…) između dece,a sve više virtuelne (tv,računar), dolazi i do nepravilnog razvoja na socijalnom planu.

Značaj bavljenja borilačkim veštinama:

Bavljenje borilačkim veštinama pod adekvatnim i stručnim nadzorom, kod dece dovodi do:

• §pravilnog razvoja kostiju i mišića
• §razvoja motoričke sposobnosti ,odnosno koordinacije pokreta
• §jačanja odbrambene sposobnosti organizma,
• §poboljšanje cirkulacije,
• §ubzavanje razmene materija u organizmu (poboljšanje metabolizma),
• §efikasnije eliminacija nepotrebnih supstanci iz organizma

Takođe, bavljenje borilačkim veštinama utiče na pravilno formiranje i sazrevanje detetove ličnosti.
Ono se ostvaruje kroz druženje i usavršavanje, tako što dete vremenom razvija:

• §Samopouzdanje
• §Samostalnost
• §Upornost
• §Disclipinu
• §Samokontrolu
• §Osećaj za pravednost
• §Poštovanje i sebe i drugih
• §Sticanje pravilnih i zdravih životnih navika

U isto vreme uključivanje dece u u organizovanu sportsku aktivnost, pored ostalog, smanjuje rizik od socio-patoloških pojava, kao što su delinkventno i kriminalno ponašanje, konzumiranje alkohola, droge, prostitucije.

Prednost borilačkih veština u odnosu na ekipne sportove:

U Srbiji se tek svaki četvrti osnovac i srednjoškolac bavi nekim sportom ili fizičkom aktivnošću, dok gotovo polovina školaraca kaže da nema vremena za sportske aktivnosti. Problem je i što najčešće, osim u velikim gradovima, nema ni adekvatnih uslova da se mladi bave sportom.
Prema istraživanju Ministarstva omladine i sporta, u Srbiji se svega 24 odsto mladih bavi nekom fizičkom aktivnošću van škole, dok čak 39 odsto nema baš nikakve sportske aktivnosti. Najviše dece, oko 37 odsto, vežba samo u školi.

I-III razred
Deca bi trebalo da se bave sportovima sa dosta trčanja, ali je veoma bitno da im vežbanje ne ugrozi zdravlje. Obavezni redovni sistematski pregledi

IV-V razred
Obratiti pažnju na fizičke predispozicije deteta i prema tome se voditi u odabiru sporta. U ovom uzrastu deca češće biraju individualne sportove, kao što su aikido, karate i slično, a mogu da se bave i lakom atletikom

VI-VIII razred
Za ovaj uzrast idealni su timski sportovi, kao što su košarka, rukomet ili fudbal. 

*Deca koja imaju deformitete poput ravnih tabana, deformiteta grudnog koša ili kifoza mogu da se bave bilo kojim sportom, ali ih je neophodno odvesti i na korektivnu gimnastiku.

 

 

8 korisnih saveta:

1. Procenite psihofizičku zrelost deteta i odrediti najbolje vreme da počne da trenira. Generalno, početak se preporučuje između šeste i desete godine

2. Ne terajte decu da treniraju na silu. Sport im predstavite kao priliku za igru i zabavu, gde rezultat nije najvažniji

3. Nemojte po svaku cenu usmeravati decu na sport kojim ste se vi bavili. 

4. Popularnost sporta, blizina mesta treniranja i novac nisu kriterijumi za odabir, deci mnogo više znači da budu uspešni u sportu kojim se bave nego da postanu profesionalni sportisti

5. Proverite mesto i uslove u kojima će trenirati vaše dete, a posebnu pažnju obratite na prilagođenost treninga uzrastu.

7. Ne mešajte se detetu u treninge. Deca vole podršku, ali preterano davanje saveta i želja da se preuzme trenerska uloga su kontraproduktivni

8. Ohrabrujte dete i ne pokazujte nezadovoljstvo čak i kada mu sport ne ide od ruke

 

Psiholozi i roditelji se najcesce bave raznim tehnikama disciplinovanja, ali se jednom vaznom oblascu nikada ne bave dovoljno. Ne posvecuje se dovoljno paznje roditeljima i kako se oni osecaju. Svi smo videli, a mnogi i osetili koliko je neprijatno baviti se vaspitanjem deteta.

 

 

Obrazovanje predstavlja razvoj veština i znanja. Ono može biti formalno – kakvo se dobija u školama ili neformalno – kroz igru, posmatranje i učenje u svakodnevnom životu.